Pre sadnje treba znati, mesto na kome je već bio vinograd  a period odmora zemljšta je manji od 5 godina nije pogodno za sadnju. Razlog za to su razne bolest koje se mogu preneti na mladi zasad. Postoji mogućnost, odnosno opasnost i od gljive truležnice (Rosellina necatrix), posebno, ako je zemljište vlažno. Kada je ispunjen ovaj uslov zemljište treba duboko izorati, kasnije isitniti a staro korenje ako ga ima odstraniti.

Ako je veći zasad u pitanju potrebno je uraditi analizu zemljišta.

Tehnika pripreme kalemova za sadnju – Od vremena nabavke pa do momenta sadnje potrebno je lozne kalemove zaštititi od izmrzavanja, isušivanjai napada plesni i štetocina, pa se moraju čuvati u odgovarajućem trapu ili skladištu. Pri sadnji vinove loze izuzetno je značajan postupak sa loznim kalemovima i njihova priprema za sadnju.

Za sadnju se mora upotrebiti samo visoko kvalitetan materijal, a to znači da zadovoljava sve kriterijume:
anatomsko-morfološke, fiziološke, genetske i zdravstvene, odnosno lozni sadni materijal koga prati i odgovarajuća dokumentacija: deklaracija o kvalitetu sadnog materijala, sertifikat o autentičnosti i čistoći sorte i uverenje ozdravstvenom stanju.
Posle izvršenog pregleda i odabiranja kalemova za sadnju, pristupa se neposrednoj pripremi kalemova za sadnju. Vreme od iznošenja loznih kalemova do njihove sadnje treba da bude što krace. Priprema sadnog materijala pred sadnju obuhvata:

- pregled i odbacivanje sadnica koje ne odgovaraju postavljenimkriterijumima,
- prekraćivanje lastara na 1-2 okca,
- prekraćivanje svih korenova na 10-12cm.

Priprema kalemova treba da se izvodi na zašticenom mestu, kako kalemovi ne bi bili izloženi isušivanju od sunca ili vetra, treba ih održavati u vlažnom stanju kvašenjem ili provizornim trapljenjem u vlažnom pesku. Pripremljeni kalemovi moraju se zasaditi za 2-3 dana.

Vreme sadnje - U našim klimatskim uslovima loza se sadi u toku zimskog mirovanja najčešce u proleće i jesen. Najbolje je da se obavi tokom marta meseca, odnosno čim se zemljište prosuši i zagreje.

Dubina sadnje – Dubina sadnje vinove loze zavisi od reljefa i klime. Lozu treba saditi tako da spojno mesto na loznom kalemu bude u nivou ili malo iznad površine zemlje. Na nagnutim terenima usled erozije na gornjim delovima parcele dolazi do spiranja a na nižim do zatrpavanja. Na višim mestima spojna mesta postaju ogoljena a na nižim zatrpana. Da bi se to ublažilo na višim delovima kalemovi se sade tako da budu 3-4sm ispod, a na nižim delovima 3-4sm iznad površine zemlje. Dubina sadnje kalemova iznosi 35-40cm.

Oblik i dimenzije jamica – Najjednostavniji način kopanja jamica za sadnju je ručno pomoću ašova i može imati trouglast ili pravougaoni oblik. Dubina jamica treba da bude 5-10cm duža od dužine korenovog stabla sadnog materijala. Druga dimenzija jamica-širina odnosno prečnik treba da bude oko 40cm. Mesta za kopanje jamica obeležavaju se kočicima prilikom razmeravanja redova i sadnih mesta u okviru organizacije teritorije.

Tehnika sadnje loznih kalemova (prvi nacin) – Sadnja vinove loze u jamice najstariji je i još uvek veoma prisutan način sadnje vinove loze. Kopanje jamica treba izvoditi sa dinamikom sadnje kalemova kako iskopani jamići nebi stajali duže vremena otvoreni i bili izloženi isušivanju. Preporučljivo je da se kalemovi koji su duže čuvani, drže potopljeni u vodi do iznad spojnog mesta do 24 casa pre sadnje. Pored toga pre nego što se kalem posadi radi boljeg prijema, mi ne preporučujemo umakanje korenovog sistema u balegu i slične rastvore da ne bi slučajno došlo do neke greške i oštećenja korena. Pripremljeni kalemovi prvo se raznesu i stavljaju u iskopane jamice, ali nije preporučljivo da se svi kalemovi od jednom raznesu.

Pošto se kalemovi raznesu i postave u jamice sadnja se obavlja po sledecem redosledu:
Kalem se privremeno izvadi iz jamica. Na dno jamica se najpre ubaci sloj od 5-6cm trošne, plodne i umreno vlažne zemlje, od čega se sačini blagi humić.Zatim se bazalni deo kalema stavlja na vrh humke a rukama rasporede žile tako da zauzmu simetričan radijalan raspored kako bi zahvatile sve strane jamića.
Spojno mesto treba da bude 2-3cm iznad zemljine površine naslonjeno na marker koji je postavljen za obeležavanje mesta za sadenje. Korenov sistem treba da zauzme polukružan položaj. Zemlja se u jamić vraća obrnutim redom.Posle postavljanja kalema u jamić, preko žila se nabaca sloj trošne, plodne i umereno  vlažne zemlje, visine 15-20sm. Nakon toga dodaje se mešavina pregorelog stajskog dubriva 4-5 kg i sitne zemlje. Onda pristupamo blagom sabijanju zemlje radi izbacivanja vazduha i zalivanju sa 3-5 lit. vode po jamiću.
Posle toga a pre potpunog zatrpavanja jamića dodaje se oko 150 gr. kompleksnog mineralnog dubriva NPK 8:16:24. Obavezno je da se izvrši dezinfekcija zemljišta protiv insekata koji mogu da oštete ili unište mlade lastare. Dezinfekcija se obavlja sa oko 10 gr. preparata Forse u kombinaciji sa prepara tom na bazi bakra ili nekim drugim novijim sredstvom. Sredstvo se rastura oko spojnog mesta u krug, tako da krug sa zaštitnim sredstvima bude prečnika 20-25cm.
Pošto se jamić popuni pristupa se obrazovanju humke od zemlje.
Uloga humke je:
- da kalem i spojno mesto sačuva od isušivanja,
- da kalem sačuva od mehaničkih povreda,
- da mladi lastar sačuva od lomljenja i pripeke,
- da nežne delove lastara sačuva od napada štetočina i
- da štiti kalem od poznog prolećnog mraza, grada i dr.
Pre obrazovanja humke treba postaviti odgovarajuce kolje kao naslon mladoj lozi. Humka se obrazuje na sledeći način:
- Motikom se navuče sitna, umereno vlažna zemlja kojom se pokrije nadzemni deo kalema. Da bi zemlja bila što sitnija, može se i rukom usitniti.
- Visina humke zavisi od tipa zemljišta. Na peskovitom i lako propusnom zemljištu je 10 do 12cm; dok na težim, vlažnim i smoničavim zemljištima visina humke je 6 do 8cm.
- Visina sloja zemlje u humci računa se od najvišeg okca na lastaru kalema.
- Krajnje oblikovanje humke obavlja se ručno.
Obrazovanjem humke završeni su svi postupci oko sadnje vinove loze. Ako je lozni kalem parafinisan što je sve češći način proizvodnje istih nije potrebno pokrivati kalemljeno mesto zemljom to jest pravljenje humke. Insekti koji se inače nalaze u zemlji ne mogu napasti pupojlak u razvoju i mladi lastar ali na ovakav način treba obratiti pažnju na grinje koje će više napadati kalem kada je otkriven, prskati odgovarajucim akaricidima.

Drugi način sadnje – Ovaj način sadnje podrazumeva obavezno parafinisan kalem. Pre sadnje postupak pripreme kalema i razmeravanja je isti, u redovima se postavi sistem kap po kap. Potrebno je pre sadnje preko sistema dobro natopiti zemlju, zatim sadnice loznog kalema samo ugurati u natopljenu zemlju pod kosim uglom. Nekoliko centimetra ostaviti kalem van zemlje. Ovo je lakši ali i skuplji način sadnje koji zahteva i pogodno zemljište. Ako je zemljiste kamenito ili nije duboko izorano i izfrezirano od ovakvog načina sadnje treba odustati. Prednost ovakvog načina sadnje je u tome što ste nezavisni od vremenskih uslova (potrebne vlage u zemljištu) pri sadnji. Kasnije već postavljeni sistem kap po kap ce vam poslučiti za polivanje mladog zasada koji će tako brže napredovati. Đubrenje preko sistema je takođe lakše i bolje. U kretanju pupoljka obratiti pažnju na grinje, prskati odgovarajućim akaricidima.