LEŠNIK

ISTARSKI DUGI
Poreklo:
  Domaća sorta

Zrenje: krajem avgusta

Podloga:  mečja leska

 

Osobine:

Žbun je srednje bujan. Cveta srednje rano. Samobesplodna sorta. Dobri oprašivači za nju su halskidžin i rimski lešnik. Relativno je otporna prema mrazevima i leskinoj grinji. Osetljiva je prema suši. Vrlo je rodna sorta.

Plod:

Plod j ekrupan (oko3g), ovalno-eliptičnog oblika. Kupula je znatno duža od ploda i čvrsto ga obavija, tako da zreli plodovi teško ispadaju.

Ocena:

Nije pogodna za mehanizovanu berbu.

ISTARSKI OKRUGLI

Poreklo:  Domaća sorta

Zrenje: sredinom septembra

Podloga: mečja leska

 

Osobine:

Sadnice lešnika istarski okrugli predstavljaju odomaćenu i izvrsno prilagođenu sortu klimatskim uslovima u našem podneblju. Cveta od kraja I do početka III meseca. (Obično kod prvog zimskog zatopljenja). Najbolji za izradu krema, a prženi kao grickalica, dodatak u čokoladi i za mešanje u razne vrste kolača. Otporan na bolesti.

Plod:

Vrlo krupan plod, okruglastog oblika. U vreme jestive zrelosti ukus je slatko-nakiseo.

Ocena:

Izvrsnog kvaliteta ploda koji je pogodan za razne namene. Uzgaja se u grmu sa tri do četiri izdanka.

RIMSKI
Poreklo:
  Italija

 

Zrenje: početkom septembra

 

Podloga:  mečja leska

 

 

 

Osobine:

 

Žbun je srednje bujan do bujan. Stvara mnogo izdanaka, što je mana ove sorte. Cveta srednje kasno. Dobre je rodnosti.

 

Plod:

 

Plod je krupan (3-3,5g), okruglasto-pljosnatog oblika. Oblik i veličina ploda su dosta neujednačeni, a oblik je često nepravilan ,uglast, sa izraženim šavom. U račvici se obično nalaze po 3-4 ploda. Zreli plodovi lako ispadaju. Randman je srednje visok (40-45%). Jezgro je krupno, slatkog ukusa, slabije izražene arome.

 

Ocena:

Dosta je veliki procenat praznih plodova, a oko 5% plodova sadrži dvostruke jezgre. Spada u prateće sorte. Preporučuje se za gajenje kao oprašivač zaistarski dugi i enis

HALSKI DŽIN
Poreklo:
  Nemačka

Zrenje: početkom septembra

Podloga: mečja leska

 

Osobine:

Žbun je bujan. Cveta kasno. Relativno je otporna prema mrazevima i lisnoj grinji.Osrednje je rodnosti.

Plod:

Plod je vrlo krupan (oko 3,5g), okruglasto kupastog oblika, pri osnovi je širok, a pri vrhu konusan. U račvici se obično nalaze po 2-3 ploda. Zreli plodovi lako ispadaju. Randman je dosta nizak (38-40%). Jezgra je krupna, slatkog ukusa, osrednje arome. .

Ocena:

Pretežno se koristi za stonu potrošnju. Spada u prateće sorte. Formira dosta resa i dobar je oprašivač za sorte istarski dugii enis

BADEM

MARKONE

Poreklo:  Španija

Zrenje: sredinom septembra

Podloga:  vinogradarska breskva

 

Osobine:

Bujna je. Cveta srednje kasno.

Oprasivači su: teksas i tuono.

Plod:

Prosečna masa jezgra je 1,68g, a popunjenost (randman) je 39%.

Nema dvostrukih jezgara.

TEXAS
Poreklo:
  SAD

Zrenje: druga polovina avgusta

Podloga:  vinogradarska breskva

 

Osobine:

Sadnice voca badema Texas su Kalifornijska sorta. Bujna je. Dobri oprašivači su: markona i nonparej. Umereno rađa. Prosečna masa jezgra je 1,35g,a randman 43%. Dvostrukih jezgara je oko 35%.

Plod:

Plod je krupan, 4,3 g, duguljastog oblika, mekane ljuske, vrlo kvalitetne jezgre. Bere se u drugoj polovini avgusta meseca.

Ocena:

Pogodan je za stonu upotrebu i izradu bombona. Cveta kasno.

FERANJEZ
Poreklo:
  Francuska

Zrenje: krajem septembra

Podloga: vinogradarska breskva

 

Osobine:

Sadnice voca badema Feranjez Francuska je sorta. Bujna je. Cveta srednje kasno.

Plod:

Prosečna masa jezgre je 1,68g, a randman je 39%. Nema dvostrukih jezgara.

Ocena:

Oprasivači su: teksas i tuono.